Ironija. Sve deluje tako lepo te večeri, kolege i koleginice oko tebe
srećni i veseli jer se završava jedan lep, ali istovremeno i težak
period života, svi jedva čekaju taj zasluženi odmor posle još jedne
veoma iscrpljujuće godine, kako bi mogli da uživaju u letnjim
čarolijama, a ti...ne znaš da li da se prepustiš slavlju i zbariš neku
koleginicu koju nisi mogao za četiri godine, jer, je li, tad je sve
dozvoljeno, nema pravila, možeš svakoj da prodaš priču kako možda više
nećete da se vidite, kako je to posebno veče u kojem ne treba da
razmišlja o tome šta će biti sutra, jer kao što srcelomac Vlado
Georgijev kaže: ''Živim sad''... ili ćeš možda da razmišljaš o
sutrašnjem ispitu iz predmeta Nuklearna fizika 1, koji su svi položili
još pre tri godine...svi osim tebe.
Pola 11 uveče je, atmosfera se praktično tek podgreva, jedna
prsata koleginica se popela na sto i u ritmu muzike meša guzovima,
tvoje kolege ništa ne prepuštaju slučaju, vade telefone i fotoaparate
kako bi ovekovečili taj trenutak, ti to sve vidiš iz daljine, kroz
maglu, jer su ti misli već uveliko okrenute prema sutrašnjem ispitu i o
tome kako moraš da ustaneš u 6 ujutru, jer ispit počinje u 7...u jednom
trenutku sine ti genijalna ideja: ''O, pa ja imam i septembarski rok!
Nema veze što pored ovog ispita nisam položio još njih 17, celo leto je
preda mnom, naštrebaću ja to, imam kapaciteta! Sad idem da se utopim u
masu i da vaćarim koleginicu koja je i dalje na stolu, takva prilika se
ne propušta! Hoću da uživam ove večeri!'' . A u podsvesti znaš da nećeš
da naštrebaš, i da nemaš kapaciteta. Ali nema veze. Apsolventsko veče
je, jednom se dešava u životu. A apsolventskih godina ima mnogo. Sutra
šta će biti,
ko zna..
[ Svaštara
]
04 Jun, 2013 10:07
Apsolventsko veče prođe, ali godina ne
[ Svaštara
]
04 Jun, 2013 10:07
Apsolventsko veče prođe, ali godina ne
Ironija. Sve deluje tako lepo te večeri, kolege i koleginice oko tebe
srećni i veseli jer se završava jedan lep, ali istovremeno i težak
period života, svi jedva čekaju taj zasluženi odmor posle još jedne
veoma iscrpljujuće godine, kako bi mogli da uživaju u letnjim
čarolijama, a ti...ne znaš da li da se prepustiš slavlju i zbariš neku
koleginicu koju nisi mogao za četiri godine, jer, je li, tad je sve
dozvoljeno, nema pravila, možeš svakoj da prodaš priču kako možda više
nećete da se vidite, kako je to posebno veče u kojem ne treba da
razmišlja o tome šta će biti sutra, jer kao što srcelomac Vlado
Georgijev kaže: ''Živim sad''... ili ćeš možda da razmišljaš o
sutrašnjem ispitu iz predmeta Nuklearna fizika 1, koji su svi položili
još pre tri godine...svi osim tebe.
Pola 11 uveče je, atmosfera se praktično tek podgreva, jedna prsata koleginica se popela na sto i u ritmu muzike meša guzovima, tvoje kolege ništa ne prepuštaju slučaju, vade telefone i fotoaparate kako bi ovekovečili taj trenutak, ti to sve vidiš iz daljine, kroz maglu, jer su ti misli već uveliko okrenute prema sutrašnjem ispitu i o tome kako moraš da ustaneš u 6 ujutru, jer ispit počinje u 7...u jednom trenutku sine ti genijalna ideja: ''O, pa ja imam i septembarski rok! Nema veze što pored ovog ispita nisam položio još njih 17, celo leto je preda mnom, naštrebaću ja to, imam kapaciteta! Sad idem da se utopim u masu i da vaćarim koleginicu koja je i dalje na stolu, takva prilika se ne propušta! Hoću da uživam ove večeri!'' . A u podsvesti znaš da nećeš da naštrebaš, i da nemaš kapaciteta. Ali nema veze. Apsolventsko veče je, jednom se dešava u životu. A apsolventskih godina ima mnogo. Sutra šta će biti,
ko zna..
Pola 11 uveče je, atmosfera se praktično tek podgreva, jedna prsata koleginica se popela na sto i u ritmu muzike meša guzovima, tvoje kolege ništa ne prepuštaju slučaju, vade telefone i fotoaparate kako bi ovekovečili taj trenutak, ti to sve vidiš iz daljine, kroz maglu, jer su ti misli već uveliko okrenute prema sutrašnjem ispitu i o tome kako moraš da ustaneš u 6 ujutru, jer ispit počinje u 7...u jednom trenutku sine ti genijalna ideja: ''O, pa ja imam i septembarski rok! Nema veze što pored ovog ispita nisam položio još njih 17, celo leto je preda mnom, naštrebaću ja to, imam kapaciteta! Sad idem da se utopim u masu i da vaćarim koleginicu koja je i dalje na stolu, takva prilika se ne propušta! Hoću da uživam ove večeri!'' . A u podsvesti znaš da nećeš da naštrebaš, i da nemaš kapaciteta. Ali nema veze. Apsolventsko veče je, jednom se dešava u životu. A apsolventskih godina ima mnogo. Sutra šta će biti,
ko zna..
[ Svaštara
]
04 Jun, 2013 10:07
Apsolventsko veče prođe, ali godina ne
Ironija. Sve deluje tako lepo te večeri, kolege i koleginice oko tebe
srećni i veseli jer se završava jedan lep, ali istovremeno i težak
period života, svi jedva čekaju taj zasluženi odmor posle još jedne
veoma iscrpljujuće godine, kako bi mogli da uživaju u letnjim
čarolijama, a ti...ne znaš da li da se prepustiš slavlju i zbariš neku
koleginicu koju nisi mogao za četiri godine, jer, je li, tad je sve
dozvoljeno, nema pravila, možeš svakoj da prodaš priču kako možda više
nećete da se vidite, kako je to posebno veče u kojem ne treba da
razmišlja o tome šta će biti sutra, jer kao što srcelomac Vlado
Georgijev kaže: ''Živim sad''... ili ćeš možda da razmišljaš o
sutrašnjem ispitu iz predmeta Nuklearna fizika 1, koji su svi položili
još pre tri godine...svi osim tebe.
Pola 11 uveče je, atmosfera se praktično tek podgreva, jedna prsata koleginica se popela na sto i u ritmu muzike meša guzovima, tvoje kolege ništa ne prepuštaju slučaju, vade telefone i fotoaparate kako bi ovekovečili taj trenutak, ti to sve vidiš iz daljine, kroz maglu, jer su ti misli već uveliko okrenute prema sutrašnjem ispitu i o tome kako moraš da ustaneš u 6 ujutru, jer ispit počinje u 7...u jednom trenutku sine ti genijalna ideja: ''O, pa ja imam i septembarski rok! Nema veze što pored ovog ispita nisam položio još njih 17, celo leto je preda mnom, naštrebaću ja to, imam kapaciteta! Sad idem da se utopim u masu i da vaćarim koleginicu koja je i dalje na stolu, takva prilika se ne propušta! Hoću da uživam ove večeri!'' . A u podsvesti znaš da nećeš da naštrebaš, i da nemaš kapaciteta. Ali nema veze. Apsolventsko veče je, jednom se dešava u životu. A apsolventskih godina ima mnogo. Sutra šta će biti,
ko zna..
Pola 11 uveče je, atmosfera se praktično tek podgreva, jedna prsata koleginica se popela na sto i u ritmu muzike meša guzovima, tvoje kolege ništa ne prepuštaju slučaju, vade telefone i fotoaparate kako bi ovekovečili taj trenutak, ti to sve vidiš iz daljine, kroz maglu, jer su ti misli već uveliko okrenute prema sutrašnjem ispitu i o tome kako moraš da ustaneš u 6 ujutru, jer ispit počinje u 7...u jednom trenutku sine ti genijalna ideja: ''O, pa ja imam i septembarski rok! Nema veze što pored ovog ispita nisam položio još njih 17, celo leto je preda mnom, naštrebaću ja to, imam kapaciteta! Sad idem da se utopim u masu i da vaćarim koleginicu koja je i dalje na stolu, takva prilika se ne propušta! Hoću da uživam ove večeri!'' . A u podsvesti znaš da nećeš da naštrebaš, i da nemaš kapaciteta. Ali nema veze. Apsolventsko veče je, jednom se dešava u životu. A apsolventskih godina ima mnogo. Sutra šta će biti,
ko zna..
[ Svaštara
]
04 Maj, 2012 22:08
Da...taj dan koji će nam promeniti živote iz korena...al' zamalo...bio sam analitičar u sopstvenoj režiji proteklih par dana i mogao sam da primetim da je jedna ličnost izraženi favorit na predstojećim izborima...neki su možda i pretpostavili, ali, da, u pitanju je #1 . Nole, naš Nole, najbolji na svetu. Što automatski znači - biće dosta nevažećih listića. Neće nam se toliko posrećiti...što neko jednom reče: ''Ipak se okreće''. Ali ovog puta ne ona prava zemlja, već naša zemlja...u krug...
Jedino što je lepo u svemu tome je Lepa lukić...
[ Generalna
]
07 Decembar, 2011 18:27
Kacam rasan – Sexy and I know it!
Metodom unosa slova, video klipa i ljomže, šempi ovaj post za Brata Pantelu i sve njegove fenove, zato što mi šalje ljubac ko Rusija s vremena na vreme!
Fala Pantela.
Volim Brata Pantelu, nači volim ono što piše na njegovom zidu i metodom opuštanja tamči redovno!
Pratite ga! http://www.facebook.com/pages/Pantela/270194256332532
P. S. : Brat Pantela preferira čirilicu, ali ovo je moj blog, a ja forsiram latinicu! 
[ Generalna
]
22 Novembar, 2011 14:42
S namerom se vratih u veliki grad
Kao što to obično biva, ne može dugo da traje odmaranje i lenčarenje po ceo dan, iako bi mnogi od nas voleli da to traje beskonačno dugo. Ali, i dosadno je po ceo dan ne raditi bukvalno ništa. Jedan od dokaza za moje ''mudre'' misli je knjiga ''Slobodna deca Samerhila'' Aleksandra Nila. Izuzetno interesantna knjiga. Ko voli i zna da čita, slobodno je može potražiti u obližnjoj knjižari.
Elem, da pređem na stvar.
Slave i rođendani su ovih dana u velikom zaletu, pa tako ni mene nisu zaobišli ti svečani događaji. Vratio sam se u svoj rodni kraj da sve to proslavim. Išlo mi je na ruku i to što u periodu tih proslava moj fakultet nije radio. Odnosno, dobili smo jednu nedelju odmora, kako bi se što lakše pripremili za predstojeće kolokvijume. Ali, ko još sprema kolokvijume za vreme slava? 
Jedva sam čekao da ugrabim prvu priliku kako bi' se vratio kući i kako bi zaboravio bar malo na fakultetske obaveze.
Moja misija se uspešno završila, bilo je to lepih desetak dana. Mnoge sarme i kolači su završili u mom stomaku. Zna se da se na slavama preskače samo prag. Bogata trpeza svakog dana na stolu, prosto je milina uvek vratiti se kući. A posle jela, sledilo je naravno višečasovno lenčarenje, a sve u cilju bržeg svarivanja hrane i kasnije ponovno konzumiranje iste. Naravno da se svi mi brzo priviknemo na tako lagodan život, sve nam je lepo, ali kad treba da se vratimo svojim obavezama, e tu već nastaje problem. ''Kako? Kako se vratiti? Zašto? Meni je ovde lepo, neću da se vratim.'' Ali onda shvatiš da te to neprestano lenčarenje i uživanje ne ispunjava i da ako želiš da uspeš u životu, moraš malo i da se pomučiš.
I zato se ja vratih u veliki grad, sa jasnom namerom i ciljem.
[ Generalna
]
21 Novembar, 2011 16:10
I tako, napravih i ja svoj blog ovde. Znam, znam, samo sam ja falio. 
Naime, na ovaj smeo poduhvat sam se odlučio jer smatram da mogu da iznesem neka svoja zanimljiva i interesantna mišljenja, a možda i dobijem neku povratnu informaciju uz to. Ko zna, videćemo, vreme će pokazati. :P Nikada do sada nisam imao blog ni na jednom sajtu. Da, ovo je moj prvi blog ikada. Početni ili tzv. prvi utisak je verovatno najbitniji. Ali, pitanje je uopšte, da li će biti tog prvog utiska, da li će moje blogove uopšte neko od vas čitati i komentarisati. To sigurno zavisi dosta i od mene. Logično. Ovde verovatno već ima dosta iskusnih blogera koji znaju kako da se približe masi pravim rečima, ali ne mora da znači da ako sam ja sad nov, da nemam baš nikakvog iskustva i da neću uspeti brzo da se snađem. Video sam kako sve to otprilike funkcioniše.
Verovatno je do sad postojao neki strah od nečeg novog, meni relativno nepoznatog, strah od toga da li ću se nekom svideti ili ne, da li ću napraviti neku grešku (gramatičku npr.) zbog koje će mi se neko posle smejati i zbog čega ću biti obeležen do kraja svog blogerskog života. Ali nema veze, vredi pokušati, pa šta bude. Jedan je život. Sve kritike, pozitivne i negativne će biti korisne. Svaki komentar na mom blogu ću ceniti.Tako da, navalite već sad ako želite.
Dobrodošli ste svi.
dshone
[ Generalna
]
21 Novembar, 2011 14:30
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
